Prvi maj - Međunarodni praznik rada




Međunarodni praznik rada ili Prvi maj, takođe Praznik rada i Majski dan u pojedinim zemljama, praznik je kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su pripadnici radničkog pokreta podneli kako bi se izborili za veća radna prava.

Prvi maj je proglašen međunarodnim praznikom rada sa namerom obeležavanja sećanja na demonstracije radničkog pokreta 1886. godine, održane u Čikagu. Dan rada je jedan od najrasprostranjenijih praznika na planeti.

Slavi se u većini zemalja sveta.

Zamah prve industrijske revolucije i industrijalizacije u 19. veku obeležio je nemilosrdno iskorišćavanje radnika i radnica od strane vlasnika i poslodavaca. Male nadnice, dnevni rad od 12 do čak 18 sati, iskorišćavanje dečje radne snage i život na ivici egzistencije rezultirali su nizom štrajkova u kojima su se zahtevali dostojniji uslovi rada i života. Najveći zamah radnički pokreti su doživeli u zemlji koja je imala najbrže rastuću industriju – SAD. Vrhunac se dogodio u Čikagu, maja 1886. godine, kada je na ulice izašla masa od oko 40.000 pripadnika radničkog pokreta ističući zahteve simbolizovane u tri osmice: 8 sati rada, 8 sati odmora i 8 sati kulturnog obrazovanja. Vlast je na demonstrante poslala jake policijske snage te je izbio žestoki sukob pri čemu je šest radnika ubijeno, a njih pedesetak ranjeno. Mnogo je demonstranata uhvaćeno, a vođe štrajka izvedeni su pred sud. Petero ih je osuđeno na smrt, a trojica na dugogodišnju robiju.

Dana 21. aprila 1856. australijski klesari u Viktoriji preduzeli su masovnu obustavu rada u okviru osmočasovnog pokreta. To je postala godišnja komemoracija, nadahnjujući američke radnike da imaju prvu obustavu. Dan 1. maj je izabran za Međunarodni dan radnika u znak sećanja na aferu Hejmarket iz 1886. godine u Čikagu. Te godine, počev od 1. maja, pokrenut je generalni štrajk za osmočasovni radni dan. Policija je 4. maja raspršila javno okupljanje u znak podrške štrajku kada je neidentifikovana osoba bacila bombu. Policija je reagovala pucajući na radnike. Događaj je doveo do smrti sedam policajaca i najmanje trideset i osam civila; povređeno je šezdeset policajaca, kao i sto petnaest civila. Stotine radničkih vođa i simpatizera je kasnije pohapšeno, a četvoro je pogubljeno vešanjem, nakon suđenja koje je viđeno kao nepravični proces.

Sledećeg dana, 5. maja, u Milvokiju u državi Viskonsin, državna milicija je pucala na gomilu štrajkača ubivši sedam, uključujući jednog školarca i čoveka koji je u svom dvorištu hranio kokoške.

Godine 1889, prvi kongres Druge internacionale održao je sastanak u Parizu, na predlog Rejmonda Lavinja koji je pozivao na međunarodne demonstracije povodom 1890. godišnjice protesta u Čikagu. Prvi maj je formalno prepoznat kao godišnji događaj na drugom kongresu Internacionale 1891. godine. Nakon toga su se dogodili prvomajski neredi 1894. godine.

Međunarodni socijalistički kongres je u Amsterdamu 1904. pozvao „sve organizacije socijaldemokratske partije i sindikate svih zemalja da 1. maja energično demonstriraju za legalno uspostavljanje osmočasovnog dana, za klasne zahteve proletarijata i za univerzalni mir.“ Kongres je odredio da „proleterske organizacije svih zemalja obavezno zaustave rad 1. maja, gde god je to moguće bez povrede radnika“.



U Sjedinjenim Državama i Kanadi septembarski praznik, nazvan Praznik rada, prvi put je predložen 1880-ih. Godine 1882, Metju Magvajer, mašinista, prvi je predložio Praznik rada prvog ponedeljka u septembru, dok je služio kao sekretar Centralne radničke unije (CLU) u NJujorku. Drugi tvrde da je praznik prvi predložio Peter DŽ. Makgvajer iz Američke federacije rada u maju 1882. godine, nakon što je prisustvovao godišnjem festivalu rada održanom u Torontu u Kanadi. Godine 1887, Oregon je bila prva država Sjedinjenih Država koja je to učinila zvaničnim državnim praznikom. Do vremena kada je postao zvanični savezni praznik 1894. godine, trideset američkih država službeno je proslavljalo Praznik rada. Tako je do 1887. godine u Severnoj Americi Praznik rada bio uspostavljen kao zvanični praznik, ali u septembru, a ne 1. maja.

Trebalo je proći nekoliko decenija dok su se radnici i radnice, prvestveno u zapadnim demokratskim zemljama, delovanjem sve jačih sindikata uspeli izboriti za nešto veća prava sporazumevajući se sa poslodavcima uz posredovanje države, tako da su se vremenom smirile socijalne tenzije.

Nakon boljševičke revolucije, Prvi maj je postao državni praznik u SSSR, a potom i u drugim nastalim jednopartijskim državama, kojima je političko-programski uzor bio SSSR, te je u njima dan vremenom izgubio svoje izvorno značenje i svoju izvornu svrhu. U jednopartijskim režimima i nerazvijenim državama radnički pokret je bio zaštićen samo deklarativno, a u stvarnosti je bio dirigovan i kontrolisan za boljitak birokratske elite.

Zbog kasnijih povezivanja sa jednopartijskim sistemom i boljševičkim komunizmom, Sjedinjene Američke Države pomerile su proslavu 1. maja na septembar.

Nakon pada bloka jednopartijskih režima Prvi maj dobija novu afirmaciju kao dan borbe za radna i ljudska prava razvojem sindikalizma i nastankom nove levice, koja je demokratska, te se protivi autoritarnosti.

Međunarodni praznik rada obeležava se velikim marševima, akcijama i demonstracijama, koje organizuju različiti pripadnici i simpatizeri radničkog, sindikalnog i širokog antikapitalističkog pokreta. Antikapitalizam kao široka politička filozofija okuplja različite političke struje kao što su socijaldemokratija, demokratski socijalizam, marksizam različitih struja i anarhizam različitih struja.

Dešavanja u Bijeljini
Izvor: desavanjaubijeljini.com

 





Komentara