Emina Hadžiosmanagić, profesorka sa Oksforda, u Međašima: Život dugujem Dušanu i ambasadi


Producenti i novinari Bi-bi-sija koji su doputovali sa Eminom računali su na snimanje rutinske Tomićeve izjave i najduže zadržavanje od sat vremena

„Život dugujem Vama i Dečjoj ambasadi „Međaši“!Srećna sam što Vas vidim, posle toliko godina, i što, i dalje, radite na zaštiti prava dece, sa svojim aktivistima u ovom prelepom selu, kraj Drine, u ponosnoj Semberiji".

Ovo je rekla Emina Haciosmanagić, prilikom dirljivog susreta u ponedeljak na dečjoj zemlji u selu Međašima, kod Bijeljine, svom ratnom spasitelju Dušanu Tomiću, Srbinu iz ovog kraja, osnivaču Prve dečje ambasade „Međaši“ i njenog višegodišnjem generalnom sekretaru.

Producenti i novinari Bi-bi-sija koji su doputovali sa Eminom računali su na snimanje rutinske Tomićeve izjave i najduže zadržavanje od sat vremena.

Međutim, zaprepastili su se kad im je pokazao dokumentaciju o spasavanju svih 50.000 dece iz njihovih majki iz Mostara i Sarajeva, a na spisku su pronašli i Eminu i njenu tada jednogodišnju bolesnu sestricu Indiru. Posle toga, ostali su kod domaćina Tomića, čiji je otac Milorad poklonio svu zemlju Dečjoj ambasadi, koji je govorio da dok drugi u ovom vremenu sve grabe sebi, on hoće da daruje

-Sećam se da sam, na poziv njihovih roditelja, koji su živeli u naselju Souk bunar, poslao dr Natašu Savić iz našeg lekarskog tima da dovede bolesno dete, jer su takva deca imala prednost pri evakuaciji iz rata, koji je već buktao u Sarajevi – seća se Tomić .

-Kad se dr Savić vratila sa Eminom, rekla je da je tamo još jedna divna devojčica, stara četiri godine, Indirina sestra, koju moramo da izbavimo. Na sve strane je bila „kiša metaka“.Nisam čekao ni trena, otišao sam kako sam znao i umeo na adresu ove porodice, uzeo Indiru, dovezao je u sedište Dečje ambasade (DA), a onda smo ih smestili u autobus koji je otišpao do Kiseljaka i dalje do Splita i na kraju do stranihzemalja, gde im je obezbeđeno sigurno utočište.

Moja sestra je i danas bolesna i leči se u Londonu od 1992. godine – priča Emina, koja je bila jedna od najboljih studentkinja na Oksfordu svih vremena, a sada je ugledni predavač po celom svetu.

- Posle godinu dana, stigli su u London i moji roditelji, pa je naša porodica od tada na okupu- nastavlja ona.


-Moji naučni radovi prevode se po čitavom svetu. Bavim se prevazilaženjem konflikata između zavađenih grupacija. Volim i poštujem Srbe, narod iz kog je potekao moj spasitelj Dušan Tomić. Posle ovog susreta, moje emocije su još naglašenije, slika o izbavljenju potpunija i jasnija i još sam zahvalnija u ime čitave porodice.

Obećala je da će da zainteresuje nadležne u Okfordu da Tomić gostuje kod njih i održi predavanje o tome kako je spasao 50.000 dece i majki iz ratnog ludila.

Nagovestila je i pokretanje kandidature da Tomić i organizacija na čijem je čelu više od tri decenije dobiju Nobelovu nagradu za mir. Prihvatila je da bude član Kolegujuma DA „Međaši“, a obradovao ju je susret sa Mišel Mišković, mladom ambasadorkom te organizacije, koja joj je pokazala violinu Stefana Milenkovića, prvog dečjeg ambasadora.

Dokumenatrni film čiji je deo snimljen i u Međašima, kako saznajemo, biće prikazan na Kanskom festivalunaredne godine.

Izvor: novosti.rs

 

 

 






Komentara